Novica Toncev

Законом о јавним набавкама ојачати грађевинску индустрију

НОВИЦА ТОНЧЕВ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Петом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменам и допуни Закона о јавним набавкама:

„Ја ћу у мом говору данас највише пажње обратити на Закон о изменама и допунама Закона о јавним набавкама. Изменом члана 86. скоро да смо изједначили услове за учешће на тендерима страних и домаћих понуђача. За мене лично ово ништа не мења. Чак и ових 5% је могло да буде да би били скроз изједначени наши и страни понуђачи. За мене су питање критеријуми, односно постављају се такви критеријуми да наше фирме, посебно у области грађевинарства, не могу уопште да учествују на појединим тендерима, али када већ учествују, онда цена није битна, тако да могу и ових 5% да буду услов када је економски најповољнија понуда, да буду исти.

Мислим да треба да водимо мало више рачуна, знамо у каквом стању нам је грађевинска индустрија, да ове критеријуме које прописују посебно државна предузећа и министарства, смање како би могла и наша грађевинска индустрија да буде носилац посла, а не само подизвођач на неком пројекту.

Навешћу пример предузећа за путеве. Ако знамо да на Коридору код нас раде предузећа из Бугарске, Грчке, Босне и Херцеговине, Хрватске, Чешке, та предузећа су сигурно референце добила у својим земљама кад су радили путеве и сигурно су тамо били критеријуми такви да су она могла да добијају послове. Ако ми сада завршимо Коридор и путеве, које наше предузеће ће имати референцу да може даље да учествује на тендеру, да добија послове не само код нас већ и у иностранству? Због тога, министре, узмите ово у обзир како би ову посрнулу нашу грађевинску индустрију могли да ставимо на ноге.

Такође, пример, наша министарка грађевине ставља неке беле и црне листе. Видео сам тамо фирму која је код нас на црној листи, а она изводи грађевинске радове у Азији и Африци. Питам се да ли ће фирма и даље моћи да настави радове у тим земљама ако виде да је у својој земљи на црној листи? Значи, треба мало више да водимо рачуна око наших предузећа и да развијамо нашу индустрију. Али, пошто сте рекли да мењамо овај члан и да ће бити уштеде у буџету, ми сигурно, ја као посланик и моја посланичка група, ћемо подржати овај закон.

Како сте рекли да ће бити измена и да радна група ради, осврнућу се још на неколико чланова Закона о јавним набавкама, како би могли да га поправимо и да стварно направимо уштеде и да наша предузећа могу да буду конкурентна са страним понуђачима.

Ево, на пример, у члану 77. Закона о јавним набавкама, став 2. тачка 2) подтачка 2. наведено је доказивање стручних референци које прати списак најважнијих изведених радова, односно испоручених добара или пружених услуга. У досадашњој пракси, министре, за испуњеност ових услова тражена је од понуђача, у већини случајева, потврда инвеститора, која понекад није могла код нас да се добије по 15 и више дана.

Напомињемо да је по Правилнику Управе за јавне набавке о додатним условима остављена недоумица, јер је наведен само начин испуњења основних услова, док је за додатно остављено, цитирам – испуњеност додатних услова из члана 76. закона доказује се путем јавних исправа, као и на неки други начин у складу са законом.

Наш предлог је да се потврде о извршеним радовима пропишу тако да се издају након завршетка радова и важе све до истека гарантног периода по уговору, у ком периоду би била валидна за учешће на тендеру, а да се после истека гарантног периода изда трајна потврда која би увек користила за учешће на тендеру.

Наиме, да разјасним, дешава се да неко предузеће, нека фирма учествује на двадесетак или 30 тендера, можда добије један, два или ниједан, али мора 30 истих потврда да добије за један исти објекат, што представља оптерећење и за дато предузеће, представља и за нас у локалним самоуправама, а и за министарства која издају те исте потврде, само на другом обрасцу. Због тога треба овом изменом то утврдити.

Проблеми банкарских гаранција такође притискају ионако ослабљену грађевинску индустрију. Да би се за учешће на било ком тендеру обезбедила банкарска гаранција или писмо о намерама банке, праве се тзв. оквирни кредити, који се ажурирају код банака и који су наменски само за ту сврху. Истовремено, те банкарске гаранције и писмо о намерама без разлога оптерећују финансијске показатеље фирме, те се фирме доводе у неравноправан положај, нпр. новоотворене фирме или фирме које нису имале велики промет имају боље финансијске показатеље од фирми које су оптерећење банкарским гаранцијама и писмима о намерама за учешће на тендерима, а да никада нису код банака узимале било какав кредит за пословање, већ су пословале својим средствима.

Такође, те фирме се стављају у неравноправан положај и са страним фирмама, да не помињемо трошкове које банке наплаћују, просечно 0,4% за обраду захтева, 0,4% за издавање гаранција, а онда иде и 0,4% квартално за одржавање гаранција до њеног важења.

Моје искуство показује да нпр. за одржавање, односно за плаћање гаранција, просечна фирма која годишње прави промет око једне милијарде динара отприлике банци плати 15 до 20 милиона само за сервисирање ових папира, иако од банке никад није узео ни један динар кредита.

Мој предлог је да се измени Правилник Управе за јавне набавке и то члан 12, као и Закон о јавним набавкама и унесе одредба да се за учешће у јавним набавкама, за учешће на тендерима, за добро извршење посла и за отклањање грешака у гарантном периоду пропише да предузеће може да да менице, а не гаранције банке, а да се за авансно плаћање, односно за примање аванса обавезно даје гаранција банке, јер се ради о новчаним средствима.

Такође, малопре је гувернерка рекла да кад се ради о преговарачком поступку, да се ту отприлике дешава да се преговара у четири ока и да ту долази највише до корупције. Ево, из искуства вам кажем да нема ниједног пројектанта, ниједног инжењера који може да направи такав пројекат, а нарочито код реконструкције објеката, да се после тога не појави ни један накнадни рад. Знамо какве проблеме имамо и колико треба дана да Управа за јавне набавке одговори за те накнадне радове.

По мом мишљењу, у грађевинарству преговарачки поступак се не ради у четири ока. Ту одговорни извођач радова, који има лиценцу, направи анализу цена, одговорни пројектант да зелено светло да стварно ти радови нису укључени у премеру и предрачуну, а онда инвеститор и надзорни орган, који такође имају одговорне извођаче, проверавају те наводе, цене и да ли су ти радови стварно изведени или их треба извести и даје се зелено светло.

Не видим разлог да на много објеката у Србији стоји, јер Управа за јавне набавке неће у року од пет или 10 дана да одговори, како да се наставе ти радови. Ја ћу вам рећи да у неколико локалних самоуправа које сам проверио већ има негде око двадесетак судских спорова, где извођачи покушавају да наплате своје радове, јер не могу да добију уговор, односно нису добили одговор за преговарачки поступак.

Ово нарочито важи, као што сам рекао, за објекте који су у реконструкцији, односно за објекте где се врше било какви грађевински радови за преправку или дораду тих објеката.

Такође, још и ово хоћу да кажем о Закону о јавним набавкама, да има проблема и код библиотека о Закону о јавним набавкама, да има проблема и у здравству. Такође, имамо проблем са листом понуђача. На основу свих одредаба, Влада је требало да постави, ово се нарочито односи на комунална предузећа, списак комуналних предузећа којима су оснивач Влада или локалне самоуправе, који могу бити на листи, а за њих не важи Закон о јавним набавкама. Таква листа, ево, шест месеци, још није изашла. Онда имамо ситуацију да нашим комуналним предузећима, која су 100% власништво локалних самоуправа, не можемо да дајемо послове јер се јављају извођачи који са нижим ценама, а не добрим квалитетом, изводе радове. Онда нам та комунална предузећа одржавају радове и долази до проблема да су ти радови, односно те услуге неквалитетне.

Још само нешто да кажем, министар је малопре рекао да у министарствима треба појачати кадрове, довести људе. Видео сам уговор који Министарство привреде прави са извођачима. Ту је и гувернерка која зна. Каже – аванс од 25%, 30% биће плаћен извођачу у року од 45 дана од дана пријема авансне ситуације и достављања банкарске гаранције. Ако кажемо аванс, сви овде знамо да се аванс и авансни рачун и авансна ситуација дају на дан примања аванса. Да ли је по вама аванс ако се уплати после 45 дана? Није. Зато вас молим да у министарствима не добијамо овакве уговоре. Стварно треба да добијемо уговоре који су по закону.

По мени, аванс није ако се плаћа за 45 дана. Због тога сам сагласан да се наша министарства ојачају у кадровима и да се овакве ситуације не понављају.

Молим вас да неке од ових примедби дате радној групи и да када будемо разговарамо следећи пут о изменама и допунама Закона о јавним набавкама ово уврстимо, не само ово, већ и друге ствари које коче, а у циљу бољег извршења радова, у циљу одржавања наше грађевинске индустрије и у циљу уштеда у буџету.

Као што рекох, Посланичка група СПС ће подржати цео сет закона“.

Преузето са www.sps.org.rs