МИНИСТАР НОВИЦА ТОНЧЕВ ИЗ ДРУГОГ УГЛА ЗА КУРИР: Кафана је за нас јужњаке друга кућа!

То је место на коме, они који знају да посматрају, могу о вама више да сазнају него из свих ваших изговорених речи. Која вас песма погађа, а на коју дижете руке сажет је приказ вашег тренутног духовног и телесног стања, кратка биографија

Новица Тончев једно је од нових лица у Влади Србије. У разговору за Курир у овим празничним данима министар без портфеља направио је мали предах од политике и министарских задужења и говорио о ономе што га окупира изван канцеларије. За себе каже да је човек који често пркоси законима физике, јер воли да је присутан на сто страна у исто време.

На које све ствари трошите енергију, а које вам пуне батерије?

– За умор и посустајање немам времена. Често желим да пркосим законима физике који нас ограничавају присуством само на једном месту у исто време. Мада нису ретки дани када ујутро пијем кафу у Сурдулици, до подне сам у Београду, а до краја радног времена на састанку у Нишу или Врању и увече опет у Београду. Нисам сигуран да ли се сада хвалим или жалим. Наравно да се шалим. Енергије ми не мањка, а ни жеље да се покажем и докажем. Моја породица је моја снага и ако се може рећи да је свако зло за неко веће добро, онда је ова пандемија учинила да се вратимо истинским вредностима, да ценимо сваки тренутак који проведемо с најближима и да ништа не узимамо здраво за готово. Имати оца, сопствену децу, кућу, посао… На томе сам јако захвалан. Од оца сам наследио љубав према градитељству и то сам пренео и својим синовима. Ми Тончеви смо делатни људи и волимо да на крају дана видимо резултате.

 

Шта бисте у младости другачије урадили да сте знали све што данас знате?

– Ништа. Ја бих све опет, из почетка. Да не звучим претенциозно, али истина је да сам задовољан свиме што сам до сада доживео и прошао. Притом мислим и на све лоше тренутке, не само на оне добре. У ствари, захвалнији сам непријатнијим животним искуствима, и приватним и пословним, јер су управо она служила да будем бољи, јачи, одговорнији. Рођен сам и одрастао у Сурдулици. То с поносом истичем, јер многи своје порекло, нарочито уколико су из недовољно развијених средина, сматрају великим недостатком. Када данас знам да имам исте пријатеље више од 30 година и да смо заједно прошли многе узбрдице и низбрдице, а притом остали искрени у односу и једнако млади духом који нас је на почетку и повезао, то ме чини изузетно спокојним и срећним.

Рекли сте да вам је фудбал највећа страст и често стављате знак једнакости између тог спорта и политике. Како то да схватимо?

– У фудбалу, као и у политици, успех је резултат тимског рада. Ни најбољи играч на свету не би могао без правих додавања, организованог напада, искусне одбране и подршке навијача. Таленат је веома важан, али решеност да се победи је пресудан моменат у сваком деловању, и спортском и политичком. И за политику и за фудбал су потребни срце, храброст и умеће. Волим фудбал. Јако. Не пропуштам утакмице Радника из Сурдулице и озбиљно схватам навијање и бодрење.

Истрчите ли понекад на терен?

– У нашој породици фудбал се свакодневно живи и једино моја супруга нема копачке. Догоди се да и данас, упркос претрпаном распореду, успем рекреативно да заиграм са старим пријатељима на мале голиће. Нисам најбољи, ни најбржи, али свакако могу најдуже да издржим. Природно је да су и моји синови исти у овој страсти и да заједно можемо да доживимо све што фудбал са собом носи, од среће да упознате мајсторе и легенде ове игре до тога да сте сведоци формирања неких нових идола нације.

Јесте ли у кафани достојни представник југа Србије?

– Као човек с југа верујем да сам повлашћен што сам у наслеђе добио карактеристичну љубав и према животу и према људима. Најбоље место где се овакве љубави срећу је кафана. Кафана је за нас јужњаке друга кућа где када уђете, знају и без питања чиме да вас нахране и које пиће да вам донесу. То је место на коме, они који знају да посматрају, могу о вама више да сазнају него из свих ваших изговорених речи. Која вас песма погађа, а на коју дижете руке сажет је приказ вашег тренутног духовног и телесног стања, кратка биографија. Искрено ми фали тај присни људски моменат отворености и искрености у загрљајима и заједничком весељу, али хајде да се изборимо с тренутном ситуацијом, па да све многоструко надокнадимо.

Где се после кафане или стресних епизода најбоље одмарате?

– Када осетим акумалацију стреса или умор, најбоље и најбрже се ресетујем на Власини. То природно богатство које ми у Сурдулици имамо је немерљиво. Шума и језеро су најбоља детоксикација у ово ужурбано време и уз све захтевнији темпо живота. Нажалост, не сећам се када сам последњи пут био на пецању, јер то је луксуз који захтева читав дан, а тренутно себи могу да приуштим једино инстант релаксацију која се своди више на минуте него на сате. За сад ми је то довољно.